Zakon o video nadzoru u stambenim zgradama
Zakon o video nadzoru u stambenim zgradama
Zakon o video nadzoru u stambenim zgradama ne postoji kao poseban ili specifičan zakon, što je praksa u drugim državama u okruženju.
U Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada koji se direktno odnosi na stambene zgrade, bezbednosti imovine i ljudi pomoću video nadzora se ne pominje.
Stiče se utisak da svako može postaviti kamere u stambenim zagradama kako želi, što je često primetno u praksi. Ali, da li je zaista tako?
Prvo da krenemo od toga ko upravlja stambenom zgradom?
Poslove upravljanja stambenom zgradom vrši stambena zajednica preko skupštine stambene zajednice (skupština stanara), dok upravnik ili profesionalni upravnik (ukoliko je stambena zajednica odlučila da poslove upravljanja zgradom poveri profesionalnom upravniku) izvršava odluke stambene zajednice.
Kakve je forme stambena zajednica?
Stambena zajednica ima svojstvo pravnog lica. Međutim, ona ovaj status ne stiče momentom upisa u registar stambenih zajednica, već onog trenutka kada najmanje dva različita lica steknu pravo svojine na različitim posebnim delovima stambene zgrade. Celokupan postupak njenog formiranja definisan je Zakonom.
Na osnovu prethodnih odgovora imamo skupštinu stambene zajednice (skupština stanara), njenog upravnika i status pravnog lica.
Koji se to zakoni primenjuju na stambene zajednice prilikom upotrebe video nadzora?
Zakonom o privatnom obezbeđenju je obuhvaćen „video nadzor“, a Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti su obuhvaćeni ljudi koji žive i koji posećuju zgrade.
Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, ko poseduje postojeći ili planira novi video nadzor ovo su obavezni uslovi koji moraju ispuniti sve skupštine stanara:
- Izrada plana i projekta video nadzora;
- Potpisivanje ugovora o montaži sa licenciranom firmom za nove sisteme;
- Potpisivanje ugovor o održavanju sa licenciranom firmom za nove i postojeće sisteme;
- Prijava stambene zgrade lokalnoj (mesnoj) policijskoj stanici da postoji video nadzor;
- Čuvanje video materijala najmanje 30 dana;
- Snimljeni video materijal ne sme biti objavljivan i javno prikazivan;
- Na objektu je potrebno postaviti upozorenje „Objekat je pod video nadzorom“;
- Instalirani sistem tehničke zaštite ne sme da ugrožava privatnost drugih;
- Kamere moraju biti vidljive i zabranjeno je postavljati skrivene kamere.
U Zakonu o zaštiti podatka o ličnosti koji obezbeđuje zaštitu osnovnih prava i sloboda fizičkih lica, a posebno njihovog prava na zaštitu podataka o ličnosti, kaže da se podaci o ličnosti moraju:
- Obrađivati zakonito, pošteno i transparentno u odnosu na lice na koje se podaci odnose („zakonitost, poštenje i transparentnost“). Zakonita obrada je obrada koja se vrši u skladu sa ovim zakonom, odnosno drugim zakonom kojim se uređuje obrada;
- Prikupljati u svrhe koje su konkretno određene, izričite, opravdane i zakonite i dalje se ne mogu obrađivati na način koji nije u skladu sa tim svrhama („ograničenje u odnosu na svrhu obrade“);
- Biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade („minimizacija podataka“);
- Biti tačni i, ako je to neophodno, ažurirani. Uzimajući u obzir svrhu obrade, moraju se preduzeti sve razumne mere kojima se obezbeđuje da se netačni podaci o ličnosti bez odlaganja izbrišu ili isprave („tačnost“);
- Čuvati u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade („ograničenje čuvanja“);
- Obrađivati na način koji obezbeđuje odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti, uključujući zaštitu od neovlašćene ili nezakonite obrade, kao i od slučajnog gubitka, uništenja ili oštećenja primenom odgovarajućih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera („integritet i poverljivost“).
S’obzirom da je ugrađeni video nadzor u stambenoj zgradi zabeležio sve događaje i ličnosti koje su ulazile, boravile i izlazile iz zgrade, pomenuti snimljeni video materijal je upravo „podatak o ličnosti“.
Rukovalac podacima kod skupštine stanara je upravnik zgrade i odgovoran je za primenu i mora biti u mogućnosti da predoči njihovu primenu („odgovornost za postupanje“).
Gde je dozvoljeno postavljanje kamera za video nadzor?
U slučaju stambenih zgrada ne postoji dokument kao za firme „Akt o proceni rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja“ koji definiše upotrebu video nadzora, stoga se on radi prema zahtevu investitora tj. skupštine stanara.
S’obzirom da ne postoji „Zakon o video nadzoru u stambenim zgradama“ koji bi mogao jasno da definiše gde je dozvoljeno a gde ne.
Na osnovu dugogodišnje prakse i instrukcijama od strane Odeljenja za praćenje i nadzor poslova privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti MUP Srbije, postavljanje video nadzora je dozvoljeno u zajedničkim prostorijama, ulazima u zgradu, ulaznim hodnicima, liftovima prema posebnim uslovima, parkizima u okviru zgrade i okolina zgrade spolja.
Često su zahtevi snimanje svih spratova i mogućnost da svi stanari imaju pristup što NIJE DOZVOLJENO na osnovu pomenutih zakona.
Šta ako je video nadzor nelegalan?
Svaka stambena zajednica koja poseduje postojeći video nadzor ili planira uvođenje novog sistema bez dokumentacije (plana i projekta tehničke zaštite) i bez ugovora o održavanju propisane su kaznene odrebe prema Zakonu.
Kazne za video nadzor
Prema Članu 80. – Zakona o privatnom obezbeđenju
Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice koje koristi usluge privatnog obezbeđenja i nema zaključen pisani ugovor sa pravnim licem ili preduzetnikom za privatno obezbeđenje koje je angažovalo da mu pruža te usluge (član 20. stav 1). Odnosno, ne prihvati da na vidljivom mestu istakne obaveštenje da je objekat ili prostor koji se koristi za javnu upotrebu, zaštićen video obezbeđenjem ili ako arhivirane snimke ne čuva najmanje 30 dana ili ako ih, na zahtev, ne stavi na uvid ovlašćenom policijskom službeniku (član 32. stav 1);
Prema Članu 81. – Zakona o privatnom obezbeđenju
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice koje koristi usluge privatnog obezbeđenja ako ne osigura održavanje i servisiranje tehničkih sredstava u skladu sa ovim zakonom i ugovorom (član 35. stav 2).
Prema Članu 95. – Zakona o zaštiti podataka o ličnosti
Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovalac, odnosno obrađivač koji ima svojstvo pravnog lica ako za sve stavove od 1 do 32, koje možete pročitati u zakonu.
Kako ispravno koristiti video nadzor u stambenim zajednicama?
Iako ne postoji kao poseban Zakon o video nadzoru u stambenim zgradama, postoji niz drugih zakona koji regulišu njegovu implementaciju i upotrebu. Stambene zajednice moraju poštovati odredbe iz „Zakona o privatnom obezbeđenju“ i „Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“ kada žele da koriste sistem video nadzora.
Stambene zajednice su dužne da osiguraju da instalacija i upotreba video nadzora budu u skladu sa zakonima, što uključuje i neophodne procedure kao što su izrada adekvatnog plana i projekta nadzora, zaključivanje ugovora sa licenciranim firmama, prijavljivanje sistema nadzora nadležnim organima, te održavanje snimaka u propisanom trajanju. Ovo osigurava balans između bezbednosti i privatnosti stanara.
Takođe, mora se voditi računa o zaštiti privatnosti stanara, ograničenju pristupa podacima i transparentnosti u obradi tih podataka. Na taj način, stambene zajednice osiguravaju da njihova upotreba video nadzora bude u skladu sa zakonskim zahtevima, štiti prava pojedinaca i osigurava bezbednost imovine i ljudi.
Da uprostimo video nadzor se sme koristiti isključivo u svrhe povećanje bezbednosti imovine i ljudi. Video materijal je dostupan samo upravniku, koji po nalogu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije odnosno prema zahtevu stanara ako se nešto dogodilo može biti pregledan.
Uživo praćenje kamera i deljenje sa ostalim stanarima je zakonom zabranjeno!
